Др Снежана Гудурић, редовни професор © 2012

Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за романистику

Нови Сад, Србија

e-mail: sguduric@neobee.net

 

Ономастичка истраживања у Србији 2007-2011

 

Крајем 20. века на простору Србије штампане су значајне монографске публикације и мањи радови посвећени синхронијским или дијахронијским испитивањима из појединих ономастичких дисциплина, а теренска топономастичка истраживања систематски су вршена у појединим, (углавном планинским областима), при чему је највише радова који се односе на Косово и Метохију (видети у: Стијовић, Р. Развој српске ономастичке науке у последњој четвртини века, Јужнословенски филолог LIII, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 203-210, Београд).

При Српској академији наука и уметности, у оквиру Одељења језика и књижевности, ради Одбор за ономастику чији је председник дописни члан САНУ Александар Лома, а чланови проф. др Љиљана Црепајац,проф. др Драгољуб Петровић, др Драго Ћупић, проф. др Милица Грковић,др Радојица Јовићевић, др Звездана Павловић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Недељко Богдановић, дописни члан АНУРС Слободан Реметић. У оквиру овог Одбора пријављен је пројекат под насловом Ономатолошки прилози којим руководи А.Лома.

У оквиру пројеката Ономатолошки прилози, Истраживање словенских говора на Косову и Метохији и Дијалекторлошка истраживања српског језичког простора, сарадници су прикупљали и обрађивали ономатолошки материјал, а из оваквог рада проистекао је један број магистарских теза и докторских дисертација од којих су неке одбрањене, док су неке  још у току израде (нпр. Микротопонимија прешевског краја, Лична имена у кручевачким матичним књигама од 1837-1843. године). У току 2010. године, у оквиру пројекта Ономатолошки прилози, настављена су теренска истраживања и издавање часописа Ономатолошки прилози.  Теренска истраживања су вршена у области Тимока, околине Фоче и у средњем Плимљу где је, у склопу сарадње са интердисциплинарним пројектом „На светим водама Лима“, прикупљана микротопономастичка грађа из 15 села. Руководилац пројекта, А.Лома прерадио је постојеће „Инструкције за ономастичка истраживања на терену“ за електронски унос података. Засад је то табеларни образац у програму Word, осмишљен тако да се на основу њега може направити маска за дигиталну базу. Покренута је и нова „Библиотека Ономатолошких прилога“ у оквиру које је објављена књига мр Радојке Цицмил-Реметић „Топонимија Пивске планине“. Припремљен је за штампу и часопис Ономатолошки прилози за 2010. годину.

У последњем броју Ономатолошких прилога (за 2009. годину) налазе се три чланка и две монографске студије са приказаном грађом, као и два рада који представљају ономастичку грађу, и то један  из области епске хидронимије ауторке М. Детелић (грађа је екцерпирана из збирки српско-хрватске хришћанске и муслиманске десетерачке епике), а други из ономастике три приградска насеља једног градића (Требиње) у Херцеговини (аутор: С.Пујић).  У часопису је објављено и пет осврта и приказа.

Монографске студије и грађа односе се на орониме у Србији (први део, од слова А до Ј, ауторке З. Павловић), односно на имена присутна у области  Црне Реке која се налази у источној Србији (аутора Ж.Ћупића).У оквиру серије Стари српски архив, која се превасходно бави историјом, а коју издају Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Историјски институт у Бањој Луци и, од 6 књиге, Историјски архив у Чачку, од 2007. године до данас  су изашле књ. 6 за 2007 и књ. 7 за 2008, Београд, док је књ. 8 у припреми. Др Ђорђе Бубало припрема Инвентар средњовековних српских повеља који ће садржати све топониме забележене у њима. Откривање почетка Дечанске хрисовуље (1988.године) пружило је додатну антропономастичку грађ у којој се налазе нове потврде за већ позната имена, али и један број нових личних архаичних имена и презиме, која су досад била позната само из топонимије. (нпр. село Сесалац код Сокобање, упор. са новооткривеним  личним именом Сеславь и презименом Сеслаликь).

За ономастичка истраживања значајан је и рад А. Младеновића Повеље и писма  деспота Стефана. Текст, коментари, снимци. Чигоја, Београд, 2007., нарочито онај део који обрађује повеље будући да оне пружају далеко више података о средњовековној ономастици него писма. А. Младеновић упоређује средњовековне топониме са данашњим, објашњавајући њихове модификације током векова, и то не само фонетске, већ и морфолошке природе (нпр. топоними који су првобитно били придеви, данас се понашају као именице, упор. имена данашњих градова Јагодина или Плана).

Историјском ономастиком баве се и Д. Новаков (Филолошка и ономастичка истраживања Поменика манастира Крушедола (XVI/XVII век), Београд: Филолошки факултет, 2009; Календарска имена у поменику манастира Крушедола (XVI/XVII век) у: Српска теологија данас, научни скуп, 15-16. Мај, Београд: Православни богословски факултет)  и В. Поломац ( Неколико напомена о личним именима у Поменику непознатог манастира Липљанске епископије, у: Problemi na balkanskoto i slavjanskoto ezikozanie, Veliko Tr”novo, 2009; Неке теоријско-методолошке напомене о ономастичком истраживању српских средњовековних поменика, Српски језик – студије српске и словенске, 2010, вол.15, бр. 1-2, стр. 491-501).

У оквиру часописа Теме (2008, вол. 32, бр. 1), Н. Богдановић објављује чланак Трагови Рома у топонимији који указује на трагове живота и рада Рома у топонимији неколико општина источне Србије, а у Баштини (2009, бр. 26), Г. Јашовић публикује рад под насловом Лични надимци у Великом Ропотову код Косовске Каменице.

Будући да је проф.др А.Лома има највише радова из области ономастичких истраживања у последњих пет година, овде наводимо његове најзначајније радове из овог периода:

2007

1. Das serbische Personennamensystem // A. Brendler / S. Brendler (Hrg.), Die europäischen Personennamensysteme. Ein Handbuch von Abasisch bis Zentralladinisch, Hamburg: 669–687

2. Етнолингвистичка слика подручја Косова и Метохије у античко доба и у раном средњем веку // Археологија Косова и Метохије — зборник радова, Музеј у Приштини, Београд: 17–31 [English version 197о]

3. Serbisch–kroatisch neman ‘Ungeheuer’ // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 50: 455–457

4. Two Serbian place names ending in ‑ of Romanian origin: Mriš and Dešiška // Balkanica 38: 57–64

5. [уредник] Словенска етимологија данас — зборник симпозијума одржаног од 5. до 10. септембра 2006. године, Београд

2008

1. Zwischen Schnee und Adlern. Der Bergname Kaukasus und Dazugehöriges // Studia etymologica Cracoviensia 13: 103–117

2. Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]

3. An Ethnolinguistic Picture of the Kosovo–Metohija Region in Antiquity and the Early Middle Ages // The Archaeology of Kosovo and Metohija, The Priština Museum, Belgrade: 17–31 [Српска верзија 183о].

2009

1.  Секундарно -ска у топонимији Србије // Ономатолошки прилози 19–20: 1–13 [Zusammenfassung: Sekundäre Ableitungen auf –ska in der Toponymie Serbiens]

2. На именословним врелима III // Ономатолошки прилози 19–20: 743–754

3. Сутиван и око њега // Милешевски записи 8: 57–67 [Summary: Sutivan and around it]

2010

1. Словенски именски слојеви у Банату: преглед досадашњих налаза и преостала питања // М. Матицки, В. Јовић (ур.), Банат кроз векове, Београд, 531–544. [Summary: Slavic onomastic strata in Banat: An overview of present results, the questions remaining]

2. Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов // Вопросы ономастики 2010/1 (8): 5–17 [Summary: Looking for the land of the Boudinoi. A toponomastic research in ancient Scythia 174]

 ©2012 Снежана Гудурић